Бог никому дужан не остаје (мало друкчије) 0001    А мој Боже, на свему ти хвала! 0002    Везак везла Југовића Јела, 0003    Везак везла на горњем тавану, 0004    А уз везак пјесму запјевала: 0005    „Сунце моје, љепша сам од тебе, 0006    Брату мому дража од љубовце!“ 0007    Мисли јадна, да нитко не чује, 0008    Ал је чује дилбер-Анђелија. 0009    Све се мисли дилбер-Анђелија, 0010    Како брата секом завадити. 0011    Све мислила, на једну смислила. 0012    Кад је била ноћца од лигања 0013    И још, брате, ноћи по поноћи, 0014    Она иђе на душеке к Јели, 0015    Украде јој ноже испод главе, 0016    Па ми коље сивога сокола. 0017    Ноже меће, гдје их је и нашла. 0018    Кад је с јутра јутро освануло, 0019    Цикну Анђа као љута змија, 0020    Те дозивље Петра Југовића: 0021    „А мој Петре, мој очињи виде! 0022    У зо час си секу миловао, 0023    Од мила јој ноже саковао, 0024    Заклала ти сивога сокола!“ 0025    Кад је Петар љубу разумио, 0026    На ноге се јуначке скочио. 0027    Па он иђе на душеке к Јели, 0028    Па је њојзи тихо бесједио: 0029    „Секо Јеле, три т’ убила јада! 0030    Јер ми закла сивога сокола?“ 0031    Јела му се право кунијаше: 0032    „Н’јесам брате, мој очињи виде! 0033    Ако јесам, мој брате рођени, 0034    А ја моје среће не имала!“ 0035    Опет Петар секу миловао, 0036    Од мила јој ноже саковао. 0037    Кад то чула дилбер-Анђелија, 0038    Никако се умирит не може. 0039    Све се мисли дилбер-Анђелија, 0040    Како брата секом завадити. 0041    Све мислила, на једну смислила: 0042    Украде се ноћом ко и прво. 0043    Она иђе на душеке к Јели, 0044    Украде јој ноже испод главе, 0045    Па ми закла дору пеливана, 0046    Пеливана, дору од мегдана. 0047    Крваве је ноже износила, 0048    Под главу их Јели доносила. 0049    Кад је с јутра јутро освануло, 0050    Цикну Анђа као љута гуја, 0051    Па дозивље Петра Југовића: 0052    „А мој Петре, мој очињи виде! 0053    У зо час си секу миловао, 0054    Од мила јој ноже саковао, 0055    Заклала ти дору пеливана.“ 0056    Кад је Петар љубу разумио, 0057    На ноге је јуначке скочио, 0058    Пак он иђе на душеке к Јели. 0059    Пак је секи тихо бесједио: 0060    „Секо Јеле, три т’ убила јада! 0061    Јер ми закла дору пеливана, 0062    Пеливана, дору од мегдана?“ 0063    Јела му се куне и преклиње: 0064    „Н’јесам, брате, живота ми мога, 0065    Живота ми и мога и твога! 0066    Ако јесам, брате мој рођени, 0067    А ја моје среће не имала.“ 0068    Опет Петар секу миловао, 0069    Миловао, побре, ко и прво. 0070    Кад то чула л’јепа Анђелија, 0071    Никако се умирит не може. 0072    Све се мисли дилбер-Анђелија, 0073    Како брата секом завадити. 0074    Све мислила, на једну смислила: 0075    Кад је било ноћи за лигање. 0076    Она не ће у кревете меке, 0077    Већ ми иђе на душеке к Јели, 0078    Украде јој ноже испод главе. 0079    Тада иђе до своје кол’јевке, 0080    Пак ми коље свог једина сина, 0081    По имену малена Стјепана, 0082    Кому бише по године дана. 0083    Крваве је ноже износила, 0084    Под главу их Јели доносила. 0085    Кад у јутро јутро освануло, 0086    Тад се скаче дилбер-Анђелија, 0087    Те дозивље Петра Југовића: 0088    „А мој Петре, мој очињи виде! 0089    У зо час си секу миловао, 0090    Од мила јој ноже саковао. 0091    Заклала ти сивога сокола, 0092    Заклала ти дору пеливана, 0093    Пеливана, дору од мегдана, 0094    И још Петре твог једина сина, 0095    По имену малена Стјепана, 0096    Кому бише по године дана!“ 0097    Тад се скаче Петре Југовићу, 0098    Те он иђе на душеке к Јели, 0099    Пак је Јели тихо бесједио: 0100    „Секо Јеле, три т’ убила јада! 0101    Буд ми закла сивога сокола, 0102    Буд ми закла дору пеливана, 0103    Јер ми закла чедо у бешици?“ 0104    Јела му се куне и преклиње: 0105    „Н’јесам, браће очињег ми вида! 0106    Н’јесам брате, живота ми мога, 0107    Живота ми и мога и твога; 0108    Ако јесам, среће не имала. 0109    Ако л’ ми се вјеровати не ћеш 0110    Ти ме води на раскршће пута, 0111    Пак ме вежи коњма за репове, 0112    Те ме кидај на четири поле. 0113    Па покупи све четири поле, 0114    Па их мећи на четри гране: 0115    Ако будем, брате, тому крива, 0116    Долетит ће орли и гаврани, 0117    Мојим ће се наситити месом. 0118    Ако, брате, тому н’јесам крива, 0119    Долетит ће птица голубица, 0120    Баш с небеса блажена Дјевица, 0121    Пак ће скупит све четири поле: 0122    Тило живо ко и прво било!“ 0123    То је Петар секу послушао, 0124    Ухвати ју за бијелу руку, 0125    Пак је води на раскршће пута. 0126    Везива је коњма за репове, 0127    Па је кида на четири поле. 0128    Па покупи све четири поле, 0129    Па их меће на четири гране. 0130    Отоле се Петар упутио, 0131    Ал је мало пута одмакао, 0132    Пак ми се је Петар обаздрио. 0133    То ти лети птица голубица, 0134    Баш с небеса блажена Дјевица. 0135    Она купи све четири поле, 0136    Пак састави тило ко је било. 0137    Тад се Петар секи повратио, 0138    Узе секу за бијелу руку, 0139    Тер је води к свом бијелу двору. 0140    Кад је дошо пред бијеле дворе, 0141    Ту налази кују Анђелију, 0142    Она пјева, овако прип’јева: 0143    „Нека, нека, мому Богу хвала, 0144    Кад завади брата и сестрицу. 0145    Жао ми је сивога сокола, 0146    Жао ми је претила дорина, 0147    Жао ми је мог сина једина. 0148    Ма ни то ми ништа жао није, 0149    Јер имамо сувише чобана, 0150    Сокола ће сива ухватити. 0151    И имамо доста пуста блага, 0152    Купит ћемо, вјера ти је моја, 0153    Купит ћемо још бољега коња. 0154    Обоје смо млади и зелени, 0155    Бог ће дати, порода ће бити.“ 0156    Мисли јадна, да нитко не чује, 0157    Ал је чује Петре Југовићу, 0158    Па се скаче на ноге јуначке, 0159    Те он иђе на горње таване. 0160    До љубовце он је доходио, 0161    До љубовце, дилбер-Анђелије. 0162    Узе љубу за бијелу руку, 0163    Пак је води на раскршће пута, 0164    Тер је трга на четири поле, 0165    Па покупи све четири поле, 0166    Те их виша на четири гране. 0167    Отоле се Петар упутио, 0168    Ал је мало пута учинио, 0169    Па ми се је Петре обаздрио, 0170    А да види, што с’ од љубе ради. 0171    Но да видиш чуда, побратиме! 0172    Ту ти лете орли и гаврани, 0173    Њезиним се нахранише месом. 0174    Свакому се тако догодило, 0175    Тко завађа брата са сестрицом!